Godišnja Konferencija DIVK-a: Od mehanike loma do integriteta konstrukcija

Beograd će biti domaćin Evropske konferencije o lomu – ECF 22, koja će se održati od 26. do 31. avgusta 2018. godine, zvanično je saopšteno u sredu, na 16. Godišnjoj konferenciji Društva za integritet i vek konstrukcija (DIVK). To je, kako je ocenjeno, veliko priznanje za našu zemlju, jer je odluka o predsedavanju Srbije jednim tako značajnim skupom, koji okuplja vodeće svetske eksperte u toj oblasti, doneta u okviru Evropskog udruženja za integritet i vek konstrukcija (ESIS), čiji je DIVK član.

Na skupu, koji je održan na Mašinskom fakultetu u Beogradu, kroz predavanja vodećih domaćih i inostranih stručnjaka, razmatrane su najznačjanije teme u oblasti inegriteta i veka konstrukcija. Ova, 16. po redu Konferencija je po mnogo čemu posebna, rekao je za sajt MF, predsednik DIVK-a, profesor dr Aleksandar Sedmak, koji je i jedan od dvojice potpredsednika ESIS-a.

U radu skupa, učestvovali su predstavnici Izvršnog odbora Evropskog udruženja za integritet i vek konstrukcija – predsednica, prof. Leslie Banks-Sills i potpredsednik, prof. Francesco Iacovello, kao i prof. Zhiliang Zhang sa Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju  i prof. Per Štahle sa LUND univerziteta u Švedskoj. U drugom delu Željko Božić, FSB Zagreb, i Aleksandar Grbović, Mašinski fakuletet Beograd, predstavili su rezultate svojih istraživanja u oblasti zamora. Sve to dovoljno govori o tome da smo imali, ne samo interesanta predavanja, nego i mogućnost da čujemo evropsku i svetsku naučnu elitu u oblasti integriteta i veka konstrukcija.

Govoreći o značaju naučnih istraživanja u ovoj oblasti, naš sagovornik je podsetio da je pređen dug put od mehanike loma do integrieta konstrukcija. Ova naučna oblast ima izuzetan značaj, jer se danas primenjuju parametri mehanike loma da bi se sprečio lom konstrukcija i obezbedio njihov integritet. Ne treba podsećati koliko je to važno, na primer, u projektovanju i izgradnji mostova, kao i u drugim segmentima gde ja važno obezbediti integritet konstrukcija. Rezultati tih istraživanja doprineli su razvoju međunarodne naučne saradnje, ali i saradnje u drugim oblastima.
Kao najupečatljiviji primer, profesor Sedmak je izdvojio gradnju HE Bajina Bašta. Reverzibilna elektrana, veoma interesantne konstrukcije, jedinstvene u svetu. Projektom je predviđena izgradnja dva ogromna ceovoda, što bi jako mnogo koštalo. Međutim, postojala je mogućnost da se napravi samo jedan cevovod, ukoliko se dokaže integritet konstrukcije. Posle opsežnih istraživanja, kojima je rukovodio profesor dr Stojan Sedmak, u koja su bili uključeni istraživači sa teritorije cele bivše Jugoslavije, to je i ostvareno. Ta istraživanja su, kako je naveo, bila ključna za uspostavljanje jugoslovensko-američke saradnje na projektu “Mehanika zavarenih spojeva” , koji je realizovan u periodu od 1982. do 1992. godine. Znači, istakao je profesor Sedmak, zavareni spojevi su uvek najvažniji, i o njima uvek moramo da vodimo računa.

Iako je poslednjih decenija zavarivanje veoma napredovalo, odnosno greške su manje,  ili ih ima manje, ipak, ne sme da se zanemari opasnost da u spoju postoji greška. Jedno je sigurno, još dugi niz godina bavićemo se ovom temom, zaključio je profesor Aleksandar Sedmak.