Vol.13, No2, 2013, str. 99–108
UDK  539.3/.4

Lomovi kod inženjerskih nosećih komponenata i konstrukcija se obično mogu pratiti od površinskih prslina. Ozbiljnu prepreku povezanu sa predviđanjem integriteta konstrukcija u ovom slučaju predstavljaju površinske prsline, koje su trodimenzionalne, a pri tom su metode mehanike loma zasnovane dvodimenzionalnim pretpostavkama. Osnovni zahtevi za primenu metoda mehanike loma oslanjaju se na tačnosti, jednostavnosti i robusnosti. Kod savremenih metoda dijagrama procene loma (FAD), poslednja dva zahteva su ispunjena. Povećana konzervativnost rezultata pokazuje, međutim, da se zahtevi s obzirom na tačnost ne mogu uvek ispuniti. Napredak u tom smislu se postiže metodom predstavljenom u ovom radu, gde se plastična zona na vrhu prsline smatra za veličinom kojom se ogleda mogućnost da se kod većine inženjerskih materijala smanje lokalni maksimumi napona i time oslabi uticaj prsline. Rigorozno tumačenje korekcije plastične zone konstrukcijom FAD u važećim programima nije preporučljivo. Verifikacija alternativnog pristupa se postiže na bazi eksperimenata. Slaganje sa eksperimentalnim rezultatima je vrlo dobro kod predložene metode. Suprotno ovom, u slučaju programa R-6 Option 2, kao predstavnikom tekućih metoda, rezultati pokazuju sistematsko odstupanje u odnosu na eksperimentalne rezultate, što se objašnjava strukturom postojeće formule u okviru FAD

Ključne reči: FAD, karakterizacije površinske prsline, plastična zona, EPML, preostala čvrstoća, verifikacija