|
Vol.10, No3, 2010,
str. 173-178 |
|
ZAREZNA ŽILAVOST PO ŠARPIJU I ČVRSTOĆA CEPANJA PONOVO ZAGREJANOG MARTENZITA I DONJEG BEINITA F. Vodopivec1, G. Kosec2, M. Jenko1, J. Vojvodič-Tuma1 1) Institute of Metals and Technology, Ljubljana, Slovenia 2) SIJ, Steel Work Acroni, Jesenice, Slovenia |
|
Izvod HSLA čelik legiran V-Nb je termički obrađen na marten¬zit i donji beinit različitih veličina zrna ponovnim zagrevanjem tokom 3 s na 750°C dovođenjem toplote i hlađenjem vazduhom. Šarpi ispitivanja su izvedena na –100°C do 60°C i zatezno ispitivanje zarezane epruvete na –115°C. Za čelik u stanju isporuke i za donji beinit, gornji nivo žilavosti je bio iznad 200 J sa niskom prelaznom temperaturom, dok je za martenzit prag gornje žilavosti iznad 60°C. Posle ponovnog zagrevanja zarezna žilavost je neznatno niža za martenzit, dok je za donji beinit smanjena oko deset puta, na 0°C, a temperatura gornjeg nivoa je povećana iznad 40°C. Zaključak je da, nezavisno od veličine zrna, sklonost ka stvaranju lokalno krtih zona u zoni uticaja toplote mnogo je veća kod donjeg beinita nego kod martenzita. Utvrđeno je da se žilavost po Šarpiju, čvrstoća cepanja i prelazna temperatura mogu dovesti u vezu sa čvrstoćom cepanja na –115°C. EBSD ispitivanje površine preloma pri zatezanju pokazuje da se i kod beinita i kod martenzita cepanje javlja u ravni (001). Ključne reči: HSLA čelik, martenzit, donji beinit, ponovno zagrevanje, zarezna žilavost po Šarpiju, prelazna temperatura, čvrstoća cepanja |
|
rad u celosti (2,07 MB)
|
