Vol.26, No.2, 2026, pp. 244–248
https://doi.org/10.69644/ivk-2026-02-0244

Ovaj rad predstavlja sveobuhvatnu metodologiju za procenu preostalog veka trajanja kotlovskih ekranskih cevi od ugljeničnog čelika St.35.8/II nakon ekstremnog radnog veka od 306.581 sati. Procena je sprovedena korišćenjem in situ plastične replike metalografije bez razaranja i Brinel ispitivanja tvrdoće. Ispitivane kotlovske ekranske cevi se nalaze na visini od 10 m i direktno su izložene najvećem toplotnom fluksu unutar kotla, gde stvarne temperature zidova cevi prelaze nominalne parametre od 300 °C i ulaze u režim puzanja i pokazuju uznapredovalu mikrostrukturnu degradaciju. Ovo je okarakterisano progresivnom do potpunom sferoidizacijom perlitnih kolonija i kontinuiranim nagomilavanjem sekundarnih karbidnih mreža na granicama feritnih zrna. Izmerena in situ tvrdoća u ovim degradiranim oblastima dostiže do 174 HB, što se pripisuje kombinaciji disperzije sekundarne faze karbida i artefakata površinskog očvršćavanja uvedenih tokom faze mehaničke pripreme brušenja. S druge strane, optičko-mikroskopsko ispitivanje površinskih replika do 500× ne otkriva orijentisane kavitacione pore puzanja, što prema konvencionalnoj Vedel-Nojbauerovoj šemi klasifikacije puzanja formalno klasifikuje cevi kao Klasa 0 (neoštećeno stanje). U radu se ističe kritično bezbednosno ograničenje gde se tradicionalnim modelima, zasnovanim isključivo na kavitaciji, potcenjuje rizik od prevremenog krtog loma kod niskougljeničnih kotlovskih čelika. Shodno tome, predložen je modifikovani model inženjerske procene koji sadrži parametre morfologije karbida kako bi se sprečio katastrofalni interkristalni lom.

Ključne reči: • kotlovski čelik St.35.8/II • procena preostalog veka • Vedel-Nojbauerova klasifikacija • metalografija replika in-situ • anomalija tvrdoće