Vol.26, No.1, 2026, pp. 181–190
https://doi.org/10.69644/ivk-2026-01-0181

Samougrađujući geopolimerni beton (SCGPC) je ekološki prihvatljiva zamena za tradicionalni Portland cementni beton, poznat po nižem ugljeničnom otisku. Ova studija upoređuje dve različite vrste SCGPC napravljene od letećeg pepela, mlevene granulirane šljake visoke peći (GGBFS) i otpadnog keramičkog praha (WCP), koji su podvrgnuti očvršćavanju na sobnoj temperaturi i u peći na 60 °C i 80 °C u trajanju od 24 i 48 sati. Fokus je bio na upotrebi WCP u SCGPC-u, koji je u suštini industrijski otpad koji se može koristiti u građevinskoj industriji. Pripremljene su dve serije SCGPC: jedna sa 60 % letećeg pepela, 30 % GGBFS i 10 % WCP (F60G30W10) i druga sa 70 % letećeg pepela, 30 % GGBFS i 0 % WCP-a (F70G30W0). Studija istražuje uticaj različitih uslova očvršćavanja na svojstva svežeg stanja, mehanička svojstva, kao i mikrostrukturne karakteristike. Rezultati pokazuju da očvršćavanje igra veoma značajnu ulogu u povećanju čvrstoće SCGPC. U rerni očvršćen na 80 °C, čvrstoća na pritisak (CS) SCGPC mešavine F60G30W10 bila je 33,7 MPa nakon 28 dana, što je 3,37 % više od čvrstoće kod rerne F60G30W0 pod sličnim uslovima očvršćavanja. Analize skening elektronskom mikroskopijom (SEM) potvrđuju da se mikrostruktura SCGPC poboljšava očvršćavanjem u rerni. Analiza rendgenskom difrakcijom (XRD) pokazuje da povećana temperatura očvršćavanja i sadržaj WCP dovode do većeg intenziteta vrhova mulita, kvarcita, CSH gela i kalcita u poređenju sa onima primećenim kod kompozita F70G30W0.

Ključne reči: • leteći pepeo • geopolimer • otvrdnjavanje u uslovima okoline • otvrdnjavanje u peći • čvrstoća • beton