Vol.25, No.2, 2025, pp. 301–309
https://doi.org/10.69644/ivk-2025-02-0301

Industrija proizvodnje cementa je jedan od najvećih emitera ugljen dioksida (CO₂), koji stvara ozbiljan ekološki problem. Stoga je u ovoj studiji upotreba biouglja od drveta- ostataka u proizvodnji betona izbor alternativnog rešenja. Cilj ove studije je povećanje karakteristika otpornosti betona, korišćenjem biouglja kao parcijalne zamene za cement na nivoima od 1, 2 i 2,5 % po masi. Ispitivanje pritiskom, savijanjem i ispitivanja čvrstoće sa prslinama obavljena su u uslovima vlažnog očvršćavanja i očvršćavanja na otvorenom na starost od 7, 14, 28 i 56 dana. Beton koji sadrži biougalj je imao 8,17 i 16,88 % poboljšanje čvrstoće na pritisak za 28 dana pri 1 i 2 % nivoa zamene, respektivno. Nakon 56 dana, poboljšanje čvrstoće pri pritisku od 13,73 i 18,43 % je prikazano na nivoima supstitucije od 1 i 2 %, respektivno. Treba napomenuti da su ova poboljšanja bila sa vlažnim očvršćavanjem betona. Čvrstoća na pritisak sa sušenjem na otvorenom je poboljšana u odnosu na standardni uzorak, međutim, nije premašena tražena otpornost f'c od 210 kg/cm². Što se tiče čvrstoće betona na zatezanje pri cepanju, odnosno, otpornost prema savijanju, je relativno niska u odnosu na standardni uzorak.

Ključne reči: • biougalj • piroliza • dodaci na bazi ugljenika • prsline • beton