Vol.24, No.2, 2024, str. 199–205
https://doi.org/10.69644/ivk-2024-02-0199

Tradicionalna keramička industrija koristi velike količine sirovina i energije, istovremeno značajno doprinoseći CO2 otisku. Poboljšanja, prvenstveno u prve dve oblasti, doprineće održivom razvoju i odgovoriti na nova pitanja smanjenja otiska gasa. Ovo su teme od velikog značaja s obzirom na ciljeve Evropske Unije, ali je, naprotiv, literatura o ovoj temi još uvek oskudna. Ovaj rad opisuje stanje i buduće perspektive tradicionalne keramičke industrije kroz tehno-ekonomski objektiv. Otkrivaju se mnoge opcije koje štede resurse (otpadne materije), potrošnju energije (popravka ili modifikacija peći, korišćenje suvog presovanja u proizvodnji keramičkih pločica, itd.), i kontrolu sastava dimnih gasova (promena goriva itd.). Potrebna su dalja intenzivirana istraživanja da bi se proširilo znanje i uporedili rezultati. Na prvom mestu, sastav dimnih gasova treba da se odredi istim metodama i prikaže pomoću unificiranih jedinica. Najniža potrošnja energije i količina dimnih gasova su detektovani pri proizvodnji keramičkih pločica prema suvom postupku. Korišćenje gasifikatora biomase u proizvodnji opeke na nižem toku povećava internu stopu povrata ako se primeni duža tunelska peć. Očekivani period otplate je od 4 do 8 godina.

Ključne reči: tradicionalna keramička industrija, tehno-ekonomska analiza, ušteda potrošnje energije, CO₂ otisak