Vol.22, No.1, 2022, str. 3–17
UDK:

Značaj ispitivanja korozivnih procesa je više nego evidentan. Međutim, istraživači su često suočeni sa problemom nedostatka dovoljne količine empirijskih podataka, naročito u slučaju primene naprednih tehnika modeliranja u oblasti veštačke inteligencije. U ovom radu je prikazana tehnika ubacivanja sintetičkih podataka u empirijsku bazu na osnovu merenja dubine korozije prouzrokovane dejstvom tri različite morske sredine na tri različite legure nakon 12 i 18 meseci izloženosti. Empirijska i proširena baza podataka su zatim upotrebljene za analiziranje linearnog modela dubine korozije zasnovanog na pretpostavci da korozivni procesi kreću da se odvijaju odmah nakon izlaganja dejstvu morskih sredina. U svakoj posmatranoj bazi podataka su fitovanjem odabrane najbolje dvo-parametarske, tro-parametarske i višeparametarske neprekidne raspodele. Nakon uporedne analize dobijenih rezultata, uočen je uticaj ubačenih sintetičkih podataka. Iako je empirijsku gustinu funkcije moguće definisati za podatke o koroziji, praksa je pokazala da je najpovoljniji način za analiziranje sistema podataka o otkazu određivanje raspodele koja dobro prati empirijske podatke uz naknadno računanje drugih funkcija iz domena pouzdanosti na osnovu određene forme funkcije gustine verovatnoće. Na osnovu ove činjenice, počevši od utvrđivanja najpovoljnije neprekidne raspodele koja na adekvatan način opisuje ponašanje odabranih legura pri koroziji u morskim sredinama, ovaj rad takođe prikazuje i analizu posmatranih legura sa stanovišta pouzdanosti.

Ključne reči: dubina korozije, empirijska baza podatka, proširena baza podataka, fitovanje raspodele, pouzdanost