|
Vol.18, No.1, 2018, str. 45–51 |
|
UTICAJ MEHANIČKIH OSOBINA AUSTENITNIH ČELIKA NA DOZVOLJENE NAPONE I DEBLJINE ZIDA OPREME POD PRITISKOM Sanja Petronić1, Aurel-Valentin Birdeanu2, Radomir Jovičić3, Katarina Čolić3, Dragan Vašalić1, Olivera Erić-Cekić3 1)University of Belgrade, Vinča Institute of Nuclear Sciences, sanjapetronic@yahoo.com 2)National R&D Institute for Welding and Material Testing - ISIM Timişoara, Romania 3)University of Belgrade, Innovation Centre of the Faculty of Mechanical Engineering, Belgrade, Serbia |
|
Izvod Direktiva o opremi pod pritiskom i Pravilnik o tehničkim zahtevima za projektovanje, izradu i ocenjivanje usaglašenosti opreme pod pritiskom donose niz izmena za projektovanje opreme pod pritiskom u odnosu na Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne posude pod pritiskom, iz 1983. godine. Među najvažnijim izmenama su i izmene bitnih zahteva kod opreme pod pritiskom. Sem promene formule, za sve materijale, za izračunavanje dozvoljenih napona, kao i izmene vrednosti ispitnog pritiska, novi Pravilnik kao merodavnu veličinu za izračunavanje dozvoljenog membranskog naprezanja i debljine zidova opreme pod pritiskom koristi konvencionalni napon tečenja pri kome je trajna plastična deformacija 1%, odnosno Rp1.0. U ovom radu su prikazane razlike u dozvoljenim naponima, potrebnim debljinama zida i okvirna ušteda u materijalu na primeru rezervoara za mleko, računatih prema zahtevima Direktive i novog Pravilnika s jedne strane, i starog Pravilnika sa druge strane. Ključne reči: oprema pod pritiskom, najveći dozvoljeni naponi, austenitni čelici, tehnički projektni zahtevi, zatezna čvrstoća, napon tečenja |
|
rad u celosti (1094 KB)
|
