Vol.17, No.3, 2017, str. 229–234
UDK  004.382:698.8 620.9:69

Krajem sedamdesetih godina kada su se pojavili prvi programi za simulaciju potrošnje energije, arhitektonska praksa je bila zasnovana na papirnoj dokumentaciji i 2D programima za tehničko crtanje koji su se smatrali najsavremenijom tehnologijom. Zahtev za 3D modelom građevine za izvođenje energetske simulacije na računaru minimizirao je korišćenje ove tehnologije u svakodnevnoj praksi. Sa pojavom BIM aplikacija koje omogućavaju stvaranje 3D modela građevina bogatih informacijama, stvorila su se očekivanja da ova tehnologija može lako obezbediti sve podatke neophodne za simulaciju potrošnje energije. Danas je tržište puno različitih aplikacija vezanih za BIM koje se reklamiraju kao rešenja za projektovanje energetski efikasnih zgrada. Ovaj rad daje pregled alata za simulaciju potrošnje energije i njihovu vezu sa dvema BIM aplikacijama: ArchiCAD i Revit, i pokazuje da nedavni razvoj obe tehnologije ne ispunjava u potpunosti očekivanja. U radu se govori o načinima za izbegavanje preoptimističkih očekivanja od softverskih alata pomoću kojih projektanti mogu da postignu bolje razumijevanje stvarnih vrednosti koje BIM može doneti u projektovanju energetski efikasnih građevina. Rad se bavi upotrebom BIM u oblasti održivog renoviranja. Rad se završava analizom tehnologija semantičkog Web, koje mogu doprineti boljem razumevanju rezultata simulacije i mogu pružiti više informacija o energetskoj efikasnosti komponenti koje se koriste u bibliotekama BIM aplikacija.

Ključne reči: Informatičko modeliranje zgrada (BIM), simulacija potrošnje energije, ArchiCAD, Revit, Semantic Web